slova4

 

Дефиниција класификације

Дефиниција класификације гласи: „Класификација обезбеђује структуру за такмичење. Спортисти у параолимпијским спортовима имају оштећења која их доводе у такмичарски неповољнији положај. Последица тога је потреба за увођењем система који минимализује утицај ових оштећења на спортски резултат и који обезбеђује да успех спортисте зависи од вештине, кондиције, снаге, издржљивости, тактике и менталног фокуса. Овај систем се зове класификација.

Класификацијом се одређује ко испуњава услове за такмичење у параолимпијском спорту и њоме се спортисти групишу у спортске категорије у складу са њиховим ограничењима у одређеном спорту.“

Основ за клсификацију

Постоји десет типова оштећења на основу којих се врши класификација:

Физчка оштећења:

  1. Оштећења мишићне снаге – редукована је снага мишића, као нпр. мишића најмање једног од екстремитета, једне стране тела или доњег дсела тела због оштећења кичме, spina bifida  или дечије парализе.
  2. Оштећења пасивног опсега покрета – опсег покрета једног или више зглобова услед системског оболења (lupus, sclerodernia и  сл.). Акутна стања као што је артритис се не класификују.
  3.  Ампутације или деформитети удова.
  4. Разлика у дужини доњих екстремитета (у случају значајнијих одступања дефинисаних класификационим кодовима).
  5. Низак раст.
  6. Хипертонија – појачана мишићна тензија и умањена способност мишића да се скупе. Последица је повреде, оболења или оштећења централног нервног система (нпр. церебралне парализе).
  7. Ataxia – недостатак координације покрета.
  8. Athetosis – неуравнотежени и невољни покрети праћени тешкоћама у одржавању симетричног положаја тела.
  9. Оштећења вида: Оштећења једне или више компоненти очног апарата, најчешће обухвата оштећења структуре очију (рецептора), оптичких нерава и оштећење визуелног кортекса.
  10. Интелектуална оштећења: Спортисти у овој групи имају ограничења у интелектуалним функцијама и адаптивном понашању које им мора бити дијагностиковано пре осамнаесте године.

Класификациони систем:

Систем за класификацију се разликује од спорта до спорта и развијају га међународне спортске федерације које управљају спортовима.

Свака спортска федерација одлучује за које типове оштећења развија класификацију. Постоје спортови који су намењени само једној категорији особа са инвалидитетом (нпр. голбалом се баве само слепи и слабовиди), док постоје и спортови који су намењени свим групама за класификацију (нпр. атлетика или пливање).

Спортске федерације одређују и минималну тежину оштећења са којим је спортисти дозвољено да се такмичи у параолимпијском спорту. Како различити спортови изускују различите способности, сваки спорт захтева сопствени систем за класификацију.

Класе

Класом се одређује група спортиста у зависности од њихове функционалне способности у спорту којим се баве. Следи да у истој класи могу бити спортисти са разлићитим типовима оштећења под условом да ова оштећења на сличан начин утичу на остварени резултат у датом спорту.

Постоји могућност спајања класа на такмичењима у случајевима када је број спортиста недовољан за такмичење по класама или у случајевима када би број одржаних дисциплина био превелик (нпр. параолимпијске игре или светска првенства у неким спортовима) и тада се резултати множе унапред утврђеним корективним коефицијентима и ранг листе се праве на основу бодова.

Постоје спортови (нпр. дизање тегова) који имају само једну класу.

У екипним спортовима такмичари на основу класификације добијају одређен број класификационих бодова при чему виши степен инвалидитета носи нижи број бодова. Правилима је одређено колики је максималан број класификационих поена које играчи који су на терену могу имати чиме се обезбеђује уједначеност тимова према тежини ограничења спортиста.

Класификација

Спортисте у одређене класе сврставају класификатори. Свака међународна федерација обучава и сертификује класификаторе за свој спорт. Класификатори морају да буду медицински едуковани или да су експерти из области спорта у коме врше класификацију.

Класификација се врши према правилима прописаним од стране спортских федерација и обавља се пре почетка самог такмичења према унапред утврђеном распореду. У зависности од врсте оштећења, спортиста може проћи класификацију и више пута током каријере. Постоје стања спортиста која се мењају током времена и која захтевају периодичне класификационе прегледе.

Класификациони систем у спортовима заступљеним у Србији

  1. Алпско скијање
    1. LW 2-9 скијаши који су способни да стоје, од 1- 4 су категорије које имају оштећена ногу, а од 5 – 8 су скијаши са оштећењима руку, 9 су скијаши који имају комбинацију оштећења руку и ногу,
    2. LW 10-12 скијаши који користе колица,
    3. B1-3 слепи и слабовиди
  2. Атлетика – спортисти који се баве дисциплинама на стази имају у класификацији префикс Т, а остали имају префикс Класе су следеће:
    1. 11 – 13 слепи и слабовиди,
    2. 20 спортисти са интелектуалним оштећењима,
    3. 31 – 38 церебрална парализа,
    4. Спортисти са ампутацијама ,
    5. 51 – 58 спортисти који користе колица.
  3. Бициклизам
    1. H1-4 спортисти који користе бицикле који се покрећу рукама (због оштећења ногу или комбинованог оштећења руку и ногу),
    2. TB слепи и слабовиди такмиче у истој категорији, обавезно имају пилота и зато се ова дисциплина зове тандем бициклизам,
    3. T1-2 ово су категорије које због немогућности одржавања равнотеже користе трицикле,
    4. C1-5 ове категорије обугхватају особе са ампутацијама, са оштећењима мишића и зглобова, са ограниченим покретима и оштећењима која утичу на координацију.
  4. Голбал – спорт за слепе и слабовиде који пролазе прегледе код класификатора, али не постоје класе зато што сви учесници током такмичења носе непрозирне маске преко очију,
  5. Дизање тегова – спортисти пролазе прегледе код класификатора, али су сви сврстани у исту класу. Током такмичења се деле у обе конкуренције (мушкој и женској) на 10 категорија разврстаних по тежини,
  6. Коњички спортови – постоји пет класа, при чему нижа класа означава виши степен оштећења.
    1. Ia тежа оштећења екстремитета и отежана контрола трупа,
    2. Ib комбинација оштећења горњих и доњих екстремитета и контроле трупа,
    3. II оштећења ногу, добар баланс трупа или мања оштећења екстремитета са отежаном контролом трупа,
    4. III спортисти способни да самостално ходају, али са тежим оштећењима руку или без руку, са средњим степеном оштећења свих скстремитета при чему су и ниског раста,
    5. IV спортисти са смањеним опсегом покрета или мишићне снаге, недостатком једног од горњих екстремитета и слабовиди спортисти.
  7. Кошарка у колицима – спортисти су подељени у класе од 1 до 4.5, што им је и број класификационих бодова, при чему на терену не може бити комбинација спортиста чији је збир класификационих бодова већи од 14,
  8. Мачевање у колицима
    1. A Потпуна контрола трупа, добар баланс тела,
    2. B лош баланс, али потпуна контрола једног или оба горња екстремитета.
  9. Плес у колицима – спортисти су подељени у две категорије,
  10. Пливање је једини спорт у коме се комбинују стања губитка екстремитета, церебралне парализе, повреда кичме и осталих ограничења.
    1. 1-10 класе на основу физичког стања, нижи број означава веће оштећење,
    2. 11-13 особе са оштећеним видом,
    3. 14 особе са сметњама у интелектуалном развоју
  11. Седећа одбојка – спортсти су подељени у две категорије:
    1. MD минимално оштећење, само један играч у тиму са овом категоријом може да буде на терену
    2. D остали спортисти који испуњвају критеријуме,
  12. Стреличарство
    1. ARW1 спортисти са повредом кичмене мождине, са церебралном парализом или са повредама свих екстремитета,
    2. ARW2 корисници колица са очуваним функцијама руку,
    3. ARST спортусти којима су очуване руке и могу да стоје током такмичења,
  13. Стрељаштво
    1. SH1 спортисти у овој категорији гађају самостално држећи оружје,
    2. SH2 спортистима је потребно постоље за оружје,
  14. Стони тенис
    1. 1 – 5 спортисти који се такмиче у колицима,
    2. 6 – 10 спортисти који се такмиче тако што самостално стоје,
    3. 11 спортисти са сметњама у интелектуалном развоју,
  15. Џудо – само слепи и слабовиди спортисти, слепи спортисти имају посебан знак на кимону како би судије уважиле чињеницу да им је додатно отежана оријентација у простору (мисли се на излазак ван поља за борбу),
  16. Триатлон – спортисти су подељени у 6 класа. Класе TRI 1-5 обухватају спортисте са физичким оштећењима, док класе TRI 6а  и TRI 6b обухватају слепе и слабовиде.
  17. http://www.paralympic.org/Classification/Introduction
  18. http://www.paralympic.org/sites/default/files/document/120716152047682_ClassificationGuide_2.pdf
  19. http://www.paralympic.org/sites/default/files/document/121203164523073_WinterSportLaymens.pdf

Слепи спортисти (класа 11) имају право да трче са водичима, док спортисти у тој класи (11) који се такмиче у дисциплинама у пољу имају право да користе акустичне сигнале. У класама 42, 43 и 44 спортисти морају да носе протезе, док је у класама 45 и 46 то ствар избора спортисте.

Због пропуста у класификацији у категорији 14, ова категорија је била искључена са игара у Атини и Пекингу.

Изворни текстови су на интернет адресама:

ПРИЈАТЕЉИ ПОКС

mos

sportski savez

postanska stedionica1

ЛИСТА ЧЛАНОВА ПОКС

pdficon

ПОИ РИО 2016

poi rio 2016

ЕПС

eps1