Стрељаштво
Стрељаштво је први пут уврштено у програм Параолимпијских игара 1976. год. у Торонту.
Постоје две основне категорије дисциплина: у стојећем ставу и у колицима. Такмичења се одржавају у мушкој, женској и мешовитој конкуренцији. Постоје и тимска такмичења, али она до сада нису укључена у програм Параолимпијских Игара. Гађања се врше малокалибарским или ваздушним пиштољем или пушком. Мете су од стрелаца удаљене 10, 25 и 50м.
На такмичењима се користе правила Међународне Светске Стрељачке Федерације (ISSF) измењена колико је неопходно да би се применила и на особе са инвалидитетом. Тело преко кога Међународни Параолимпијски Комитет (IPC) руководи стрељаштвом је Међународни Стрељачки Параолимпијски Комитет.
Постоје две основне категорије дисциплина: у стојећем ставу и у колицима. Такмичења се одржавају у мушкој, женској и мешовитој конкуренцији. Постоје и тимска такмичења, али она до сада нису укључена у програм Параолимпијских Игара. Гађања се врше малокалибарским или ваздушним пиштољем или пушком. Мете су од стрелаца удаљене 10, 25 и 50м.
На такмичењима се користе правила Међународне Светске Стрељачке Федерације (ISSF) измењена колико је неопходно да би се применила и на особе са инвалидитетом. Тело преко кога Међународни Параолимпијски Комитет (IPC) руководи стрељаштвом је Међународни Стрељачки Параолимпијски Комитет.







