Идејни творац Параолимпијског покрета је др. Лудвиг Гутман. Покрет је настао из идеје др. Гутмана да уведе спортске активности као део програма за рехабилитацију у Центру за повреде кичмене мождине у Стоук Мандевилу у Великој Британији, 1944. год. Претеча Параолимпијских игара су Стоук Мандевилске игре, које су први пута одржане 1952. године, док су прве Параолимпијске игре одржане 1960. године у Риму и на њима су се одржала такмичења у шест дисциплина: атлетици, пливању, кошарци, стоном тенису, мачевању и стреличарству, на њима је учествовало око 400 спортиста из 23 земље.

Од 1960. године се Параолимпијске игре одржавају сваке четири године, а од 1988. године се одржавају одмах након Олимпијских игара у истој земљи.

Организацијом параолимпијских игара се од 1984. до 1989.год. се бавио Интернационални координациони комитет (International Coordinating Committee – ICC). Од 1989.год. су национални параолимпијски комитети су удружени у Међународни параолимпијски комитет (International Paralympic Committee – IPC) чије је седиште у Бону у Немачкој.

На нашим просторима је прва организација која се бавила спортом особа са инвалидитетом била Савез за спорт и рекреацију инвалида Југославије – ССРИЈ и задатак му је био да подстиче, помаже, координира и организује психофизичку рехабилитацију и ресоцијализацију особа са инвалидитетом. Подаци државног завода за статистику кажу да су 1988. године у СФРЈ постојале 142 спортско – рекреативне организације у којима се 41 000 особа са инвалидитетом бавила спортом и да је са овим организацијама радило 45 плаћених и 685 стручњака – волонтера и 1 048 аматерских спортских радника. Тада је постојало и 7 спортско – рекреативних организација глувих и глуво – немих са 807 чланова.

Параолимпијски комитет Југославије је основан 1999. године, да би мењао своје име у складу са променама имена државе, најпре у Параолимпијски комитет Србије и Црне Горе и коначно у Параолимпијски комитет Србије.